Seksualno prenosive bolesti

Sek­su­al­no preno­sive bolesti su izuzetno “bol­na” i “osetlji­va” tema o kojoj niko ne voli da priča, ali obzirom da malo lju­di zna kakvi su simp­to­mi, kako se prenose i koliko opasne mogu da budu, mis­limo da je izuzetno koris­no biti upućen u bar one osnovne i najčešće kako bi odgov­orni­je pris­tu­pali svom sek­su­al­nom živ­o­tu. Evo nek­ih osnovnih infor­ma­ci­ja o 11 sek­su­al­no najčešćih pol­nih bolesti.

 

MEKI ČIR

Šta je: Bak­ter­i­js­ka infek­ci­ja koja izazi­va rane na usti­ma, grlu, usna­ma, anusu, jeziku, vagi­ni ili penisu.

Kako se dobi­ja: Meki čir možete dobiti ili preneti koža-na-kožu kon­tak­tom sa otvoren­im čire­vi­ma, preko ruku koje su dodir­nule čir, ili sek­su­al­nih poma­gala kao što su vibra­tor ili dil­do koji su bili u kon­tak­tu sa čirom.

Testi­ran­je: Meki čire­vi mogu izgle­dati kao sifil­is ili gen­i­tal­ni her­pes, pa dok­tor mora da anal­izira bris iz čire­va da bi dobio tačnu dijag­nozu.

Peri­od inkubaci­je: 12 sati do 5 dana

Simp­to­mi: Bolne otvorene rane na gen­i­tal­i­ja­ma, i u nekim sluča­je­vi­ma, otečeni i osetljivi limfni čvorovi u pre­delu pre­pona. Žene su man­je sklone čire­vi­ma; umesto toga, nji­hovi simp­to­mi uključu­ju bol­no mokren­je ili pražn­jen­je, bolan odnos, rek­tal­no krvaren­je ili vagi­nal­ni sekret.

Lečen­je: Antibi­oti­ci su obično efek­tivni.

Ako se ne lečite: Rana­ma koje osta­ju od nelečenog čira riziku­jete obol­e­van­je od drugih pol­no preno­sivih bolesti, kao i drugih tipo­va infek­ci­ja.

 

HLAMIDIJA

Šta je: Bak­ter­i­js­ka infek­ci­ja koja se pojavlju­je u mokraćnom kanalu, kar­li­ci, ili u oči­ma.

Kako se dobi­ja: Vagi­nal­nim sek­som, intimn­im dodiri­van­jem, dodiri­van­jem gen­i­tal­i­ja-na-gen­i­tal­i­je, i ponekad dodiri­van­jem osetljivih delo­va tela prsti­ma koji su bili u kon­tak­tu sa infek­ci­jom (na primer, hlamidi­ja se često pojavlju­je u oči­ma). Takođe se može preneti sa majke na bebu tokom trud­noće i porođa­ja. Korišćen­je kon­do­ma sva­ki put kad imate seks će znača­jno sman­ji­ti šanse dobi­jan­ja ove bolesti.

Testi­ran­je: Test mokraće i bris penisa ili vagine.

Peri­od inkubaci­je: 1 ili 2 nedel­je

Simp­to­mi: Hlamidi­ja često nema nikakve simp­tome. Ali znaci infek­ci­je mogu biti peck­an­je tokom mokren­ja ili sekret iz vagine ili penisa. Žene takođe mogu oseti­ti bol u don­jem stom­aku, imati bolne odnose ili krvaren­ja između men­struaci­ja. Muškar­ci mogu imati otečene ili bolne tes­tise.

Lečen­je: Antibi­otici­ma

Ako se ne lečite: Žene koje se ne leče od hlamidi­je su u najriz­ični­joj grupi, jer to može dovesti do upale kar­lice, ozbiljne infek­ci­je repro­duk­tivnih organa koja može iza­z­vati neplod­nost i kom­p­likaci­je opasne po živ­ot kao što su van­ma­ter­ič­na trud­noća i teškoće pri­likom trud­noće i porođa­ja. Trudne žene koje ne uzi­ma­ju antibi­otike za lečen­je infek­ci­je, mogu je preneti na dete, što obično rezul­ti­ra kon­juk­tivi­ti­som (upala oči­ju koja preti vidu), ili upalom pluća. Ove bebe su takođe u riziku od pre­ra­nog rođen­ja sa pre­malom kilažom. Za muškarce, neleče­na hlamidi­ja može uzroko­vati upalu testi­sa i sterilitet.

 

STIDNE VAŠI

Šta je: Mali insek­ti koji se hrane ljud­skom krvlju. Iako su najčešće nađene u pre­delu gen­i­tal­i­ja, mogu da žive u bilo kom delu tela sa dlaka­ma.

Kako se dobi­ja: Sek­su­al­nim putem, koža-na-kožu kon­tak­tom, ili preko odeće, posteljine ili daske toale­ta.

Testi­ran­je: Stidne vaši su vrlo mali, beličas­to sivi paraz­i­ti koji izgleda­ju kao krabe. Moguće je vide­ti insek­te ili nji­ho­va jaja (koja su bis­erne boje i ovalnog obli­ka) u kosi. Primetićete da je koža ispod kose crve­na i peruta­va, ili ćete vide­ti male plave tačke- znake uje­da vaši. Ako niste sig­urni da li imate vaši, posetite lekara.

Peri­od inkubaci­je: 1 nedel­ja ako prvi put imate vaši, a 1 dan ako je recidiv.

Simp­to­mi: Svrab u gen­i­tal­noj zoni ili bilo kom dru­gom delu pokriven­om dlaka­ma.

Lečen­je: Losioni koji sadrže hemi­js­ki per­me­trin. (Kon­sul­tu­jte se sa lekarom pre korišćen­ja bilo kog pro­duk­ta koji sadrži hemi­js­ki lin­dan, koji može biti tok­sičan, pogo­to­vo za nerođenu decu.) Posle nanošen­ja losiona, koris­tite fini češalj da izva­dite vaši i nji­ho­va jaja (gnjide). Vaš/a seksualni/a partner/ka takođe mora da se leči, a sva odeća i postelji­na koja je mož­da infi­ci­rana mora se oprati u vreloj vodi ili hemi­js­ki očis­ti­ti. U nekim sluča­je­vi­ma odeća, peškiri i postelji­na mora­ju biti oprani par puta pre nego što se pot­puno oslo­bode vaši.

Ako se ne lečite: Verovat­no ćete preneti stidne vaši na bilo kog sek­su­alnog part­nera, ili bilo koga dru­gog sa kim ste u bliskom kon­tak­tu.

 

GONOREJA

Šta je: Bak­ter­i­js­ka infek­ci­ja

Kako se dobi­ja: Oral­nim, anal­nim ili vagi­nal­nim sek­som

Testi­ran­je: Lekar će anal­izirati uzo­rak brisa iz penisa (iz mokraćnog kanala) ili vagine.

Peri­od inkubaci­je: 1 dan ili 2 nedel­je

Simp­to­mi: Oko polovine žena koje ima­ju gonore­ju nema nikakve simp­tome. Simp­to­mi kod žena uključu­ju sekret iz vagine, često mokren­je, bol ili peck­an­je pri­likom mokren­ja, i bol između men­struaci­ja. Simp­to­mi kod muškara­ca su najčešće bol pri­likom mokren­ja i sekret iz penisa.

Lečen­je: Antibi­otici­ma

Ako se ne lečite: Kod žena može da iza­zove upalu kar­lice ili van­ma­ter­ičnu trud­noću, što dal­je vodi do neplod­nos­ti ili kom­p­likaci­ja opas­nih po živ­ot. Ostali prob­le­mi uključu­ju artri­tis, prob­leme sa srcem, a za zaražene bebe ozbiljne infek­ci­je oči­ju.

 

HEPATITIS

Šta je: Pos­to­je 5 tipo­va hepati­ti­sa- od A do E- od kojih svi uzroku­ju upalu jetre. Tip D utiče na one koji ima­ju tip B, a hepati­tis E je ekstrem­no redak.

Kako se dobi­ja: Tip A se dobi­ja anal­no-oral­nim kon­tak­tom, dolažen­jem u kon­takt sa fece­som zaražene osobe, ili jedenjem/pijenjem hrane/vode kon­t­a­mini­rane hepati­ti­som A.

Tip B se dobi­ja infi­ci­ra­nom krvlju, semenom tečnošću, vagi­nal­nim sekre­tom, ili zaražen­im iglama, uključu­jući opre­mu za teto­važu ili pirs­ing. Takođe može biti prenet sa majke na novorođenče.

Tip C se ne dobi­ja lako sek­su­al­nim putem. Više se dobi­ja kon­tak­tom sa zaraženom krvlju, bri­jači­ma, iglama, opre­mom za teto­važe i pirs­ing, ili opre­mom za manikir i pedikir koja nije propis­no očišće­na, takođe se može preneti sa majke na novorođenče.

Tip D može se dobiti kon­tak­tom sa zaraženom krvlju, iglama, ili sek­su­al­nim kon­tak­tom sa osobom zaraženom HIV-om.

Tip E se prenosi preko fece­sa, oral­nim kon­tak­tom, ili kon­t­a­mini­ra­nom vodom.

Testi­ran­je: Svi tipovi hepati­ti­sa se dijag­nos­ti­fiku­ju testom krvi.

Peri­od inkubaci­je: 2 nedel­je do 5 mese­ci, iako hepati­tis C može osta­ti neak­ti­van 10 god­i­na pre nego što se pojave simp­to­mi.

Simp­to­mi: Ako se pojave simp­to­mi, pril­ično su slični za svih 5 tipo­va hepati­ti­sa: bla­gi simp­to­mi prehlade, meka stoli­ca, tam­na mokraća, žuti­ca (žuta koža i beon­jače), umor i grozni­ca.

Simp­to­mi hepati­ti­sa A takođe uključu­ju mučn­inu, povraćan­je i bolove u stom­aku.

Lečen­je: Tipovi A i E uglavnom se vre­menom povuku. Ako putu­jete u zemlju gde je hepati­tis A čest, dve doze vakcine može spreči­ti bolest. Ne pos­to­ji vakci­na za hepati­tis E.

Za hepati­tis B, lekovi mogu pomoći nekim paci­jen­ti­ma. Ali kao i kod tipa A, tri doze vakcine može spreči­ti bolest. (Zapra­vo je hepati­tis B jed­i­na sek­su­al­no preno­si­va bolest koja se može spreči­ti vak­ci­nom).

Za hepati­tis C i D, inter­fer­oni i dru­gi lekovi mogu pomoći nekim paci­jen­ti­ma, ali ne pos­to­ji vakci­na ni za jedan od dva tipa.

Ako se ne lečite: Poš­to se tip A i E uglavnom povuku vre­menom, nijedan ne pre­ras­ta u hroničnu bolest. Tip B i C, ipak, mogu iza­z­vati cirozu i rak jetre ako se ne leče; tip D takođe može da iza­zove rak jetre.

 

HERPES

Šta je: dva tipa virusne infek­ci­je koja se karak­ter­išu peri­odičn­im bol­nim rana­ma.

Kako se dobi­ja: Oba her­pe­sa sim­plek­sa (virus‑1 i 2) mogu se preneti sek­som, ljubljen­jem ili dodiri­van­jem zaražene regi­je. Kon­dom može spreči­ti her­pes pri­likom vagi­nalnog ili analnog sek­sa, ali oral­ni kon­takt sa gen­i­tal­i­ja­ma ili otvoren­im rana­ma ga može preneti. Pran­je ruku takođe može uman­ji­ti mogućnost zaraze.

Testi­ran­je: Lekar će pre­gle­dati rane i testi­rati bris iz čire­va.

Peri­od inkubaci­je: Obično 5 do 20 dana

Simp­to­mi: Her­pes sim­pleks virus‑1 se obično pojavlju­je u obliku rana ili pliko­va. Oni koji ima­ju hep­res sim­pleks virus‑2, neki nema­ju simp­tome, dok se drugi­ma mogu pojav­i­ti znaci infek­ci­je 5–20 dana posle sek­su­alnog odnosa. Rani simp­to­mi uključu­ju peck­an­je u pre­delu gen­i­tal­i­ja, bol u don­jem delu leđa, bol tokom mokren­ja, i simp­tome kao kod prehlade. Neko vreme kas­ni­je, mogu se pojav­i­ti male crvene izbočine oko gen­i­tal­i­ja ili na usti­ma; kas­ni­je ove izbočine posta­ju bol­ni plikovi koji formi­ra­ju kraste, i povlače se.

Lečen­je: Lekovi­ma kao što su aciklovir i valaciklovir. Stres, opeko­tine od sun­ca i određe­na hrana su pri­marni uzro­ci izbi­jan­ja her­pe­sa.

Ako se ne lečite: Iako her­pes nije živ­ot­no opasan, i ne pate svi lju­di koji ga ima­ju od izbi­jan­ja, oni koji ima­ju izbi­jan­ja nalaze da aktuel­ni lekovi uman­ju­ju bol i ubrzava­ju opo­ravak kad se pojave plikovi.

 

HIV/SIDA

Šta je: HIV je skraćeni­ca za virus humane imun­od­efi­ci­jen­ci­je, virus koji napa­da imu­ni sis­tem, vodeći dal­je do SIDE (sin­dro­ma stečene imun­od­efi­ci­jen­ci­je). SIDA je razara­juća jer je orga­ni­zam osetljiv na živ­ot­no ugrožava­juće infek­ci­je i određene vrste raka.

Kako se dobi­ja: Oral­nim, anal­nim, ili vagi­nal­nim sek­som, i sa HIV poz­i­tivne majke na bebu. Da biste je sprečili, koris­tite kon­dom sva­ki put pri­likom sek­sa; istražite sek­su­al­nu istori­ju novih partera; i ne delite igle ni sa kim ako koris­tite droge intra­venozno. Ako ste trud­ni i HIV poz­i­tivni, priča­jte sa lekarom kako da sprečite prenošen­je virusa na dete.

Testi­ran­je: Test krvi će pokaza­ti da li imate HIV. Ko god je sek­su­al­no akti­van i nesig­u­ran u sek­su­al­nu istori­ju svo­jih part­nera, tre­ba da se testi­ra svake godine.

Peri­od inkubaci­je: Neki lju­di ima­ju simp­tome ubr­zo poš­to su infi­ci­rani, ali za mnoge tre­ba više od 10 god­i­na da bi se pojav­ili simp­to­mi.

Simp­to­mi: Veći­na simp­toma SIDE nisu uzroko­vani direk­t­no HIV-om, već infek­ci­ja­ma ili drugim stan­ji­ma uzroko­van­im oslabljen­im imu­nim sis­te­mom. Ovo uključu­je ozbil­jan gubitak na teži­ni, groznicu, glavobolju, zno­jen­je, umor, ozbiljnu dijare­ju, nedostatak daha, i teško gutan­je. Simp­to­mi obično tra­ju nedel­ja­ma ili mesec­i­ma i ne nes­ta­ju bez lečen­ja. U nekim sluča­je­vi­ma, infek­ci­ja rezul­ti­ra smrću.

Lečen­je: Za sada, ne pos­to­ji lek za SIDU, ali neki reži­mi lečen­ja koji kom­bin­u­ju lekove kao što su AZT (Retro­vir) sa riton­avi­rom ili novi­rom obezbeđu­ju efek­tivnost u poboljšan­ju imu­nite­ta, time pro­dužava­jući živ­ote mnogih obolelih. Kom­bi­naci­ja leko­va pomogla je mno­go lju­di tokom god­i­na, ali još uvek nije jas­no koliko će lekovi osta­ti efek­tivni, poseb­no zato što efek­tivnost znača­jno vari­ra od osobe do osobe.

Lekovi se takođe mora­ju uzi­mati u velikoj količi­ni, obično na dnevnom nivou, a pos­to­je i mnoge posledice. Kad se prestane sa tret­manom, mogu se pojav­i­ti novi simp­to­mi ili se stari mogu vrati­ti. Ako ste trud­ni i HIV poz­i­tivni, korišćen­je AZT‑a tokom trud­noće i porođa­ja može sman­ji­ti šan­su prenosa virusa na bebu.

Ako se ne lečite: HIV brže pre­ras­ta u SIDU bez lečen­ja, obično zbog infek­ci­ja koje se razvi­ja­ju kao rezul­tat oslabljenog imunog sis­tema.

 

HPV/ GENITALNE BRADAVICE

Šta je: Gru­pa od više od 70 virusa, od kojih neki mogu iza­z­vati rak grlića materice. Par tipo­va HPV‑a uzroku­ju gen­i­talne bra­davice.

Kako se dobi­ja: Oral­nim, anal­nim ili vagi­nal­nim sek­som i koža-na-kožu kon­tak­tom. Da biste sprečili infek­ci­ju, koris­tite kon­dom. Nije jas­no koliko su kon­do­mi efek­tivni u spreča­van­ju HPV‑a i gen­i­tal­nih bra­davi­ca, ali će vas svakako zašti­ti­ti od drugih pol­no preno­sivih bolesti, uključu­jući HIV.

Testi­ran­je: Kad žena postane sek­su­al­no aktiv­na, ili od 18 godine, jed­nom godišn­je tre­ba da uzi­ma Pap bris kako bi se otkrile bilo kakve promene na grliću. Pap bri­se­vi su prva lin­i­ja odbrane od HPV virusa, koji su obično bez simp­toma. Ako razul­tat vašeg Pap tes­ta ne bude nor­malan, lekar će ga verovat­no ponovi­ti da bi potvr­dio rezul­tate. Takođe se može ura­di­ti DNK bris grlića da se iden­ti­fiku­je koji HPV virus imate (samo par tipo­va HPV‑a su povezani sa rakom grlića i to obično nisu oni koji izazi­va­ju gen­i­talne bra­davice). Ako se nađe HPV, obično se radi kol­poskopi­ja- test kojim se pre­gle­da tki­vo vagine i grlića uvećava­jućim sočivi­ma.

Da bi se ustanovile gen­i­talne bra­davice, pre­gleda­ju se grlić i vagi­na i uzi­ma se uzo­rak sa površine bra­davi­ca za dijag­nozu. Muškar­ci se pre­gleda­ju na isti način.

Peri­od inkubaci­je: 1 mesec do par god­i­na

Simp­to­mi: Mno­gi tipovi HPV‑a nema­ju simp­tome, iako neki izazi­va­ju vidljive gen­i­talne bra­davice koje se mogu naći u vagi­ni ili mokraćnom kanalu ili na grliću, penisu ili anusu. Retko se nađu u usti­ma ili grlu. Bra­davice su obično boje mesa, mekane na dodir, i mogu izgle­dati kao mini­jaturni cvetići karfi­o­la. Obično se javl­ja­ju u više od jedne regi­je i često su bezbolne, iako mogu da svrbe.

Lečen­je: Ne pos­to­ji lek za HPV, pa tret­man cil­ja kon­trolu izbi­jan­ja bra­davi­ca- ako imate tip koji uzroku­je vidljive bra­davice. Ako se ženi dijag­nos­ti­fiku­je određen tip HPV‑a, lekar može pred­loži­ti biop­si­ju tki­va grlića da proveri znake raka. Važno je navesti da mnoge žene sa HPV-om ne dobi­ju rak grlića, ali je infek­ci­ja HPV-om važan riz­ičan fak­tor za ovo obolen­je. Dal­je lečen­je široko vari­ra u zav­is­nos­ti od toga kakvi su rezul­tati kol­poskopi­je, DNK tes­ta, i/ili biop­si­je tki­va grlića.

Pos­to­je par hemikali­ja koji se direk­t­no nanose za lečen­je gen­i­tal­nih bra­davi­ca. Neke su prepisane za korišćen­je kod kuće, a neke mogu iza­z­vati nepri­jat­nost i koriste se jedi­no pod nad­zorom lekara, a neke se ne sme­ju koris­ti­ti tokom trud­noće. Gen­i­talne bra­davice se takođe mogu otk­loni­ti kri­oter­api­jom (smrza­van­jem), spalji­van­jem, ili operaci­jom laser­i­ma. U bar 30% tre­ti­ranih sluča­je­va, bra­davice pono­vo izras­tu.

Ako se ne lečite: Poš­to su neki tipovi HPV‑a povezani sa rakom grlića, zane­mari­van­je lečen­ja može biti fatal­no. Ali poš­to su mno­gi tipovi HPV‑a bezopas­ni, tre­ba samo da se prate sa godišn­jim Pap bri­se­vi­ma (ili česće- svak­ih 3 do 6 mese­ci- ako je rezul­tat abnor­malan).

Ako se gen­i­talne bra­davice ne leče, mogu da bloki­ra­ju vaginu, mokraćni kanal, ili anus i da postanu vrlo neu­godne. Zav­is­no od toga gde se nalaze, gen­i­talne bra­davice mogu da iza­zovu rane i krvaren­je. Povećan­je veličine i bro­ja bra­davi­ca takođe je moguće tokom trud­noće i kad je imu­ni sis­tem osobe oslabljen dija­bete­som, pre­sađi­van­jem organa, ili HIV-om/SIDOM, pored drugih stan­ja.

 

ŠUGA

Šta je: Gnji­da koja buši kožu i polaže jaja.

Kako se dobi­ja: Bliskim kon­tak­tom ili spa­van­jem u postelji­ni ili nošen­jem odeće zaraženog. Retko držan­je ruku ili ruko­van­je može preneti šugu.

Testi­ran­je: Der­ma­tolog će ura­di­ti par različi­tih testo­va na površi­ni kože.

Peri­od inkubaci­je: 1 nedel­ja ako ste prvi put infi­ci­rani; 1 dan ako je recidiv.

Simp­to­mi: Znaci šuge uključu­ju inten­zi­van svrab, ili male izbočine ili osip na penisu, između prsti­ju, na zad­nji­ci, grudi­ma, zglobovi­ma, buti­na­ma ili oko pup­ka.

Lečen­je: Kreme i losioni koje sadrže per­me­trin mora­ju se naneti na celo telo od vra­ta naniže. (Kao i kod stid­nih vaši, pro­duk­ti koji sadrže lin­dan mogu biti štet­ni za trud­nice; proverite sa svo­jim lekarom.) Promenite odeću i spava­jte na čis­toj postelji­ni nakon nanošen­ja losiona. Postelji­na i odeća koja je mož­da zaraže­na tre­ba da se opere u vreloj vodi ili da se nosi na hemi­jsko čišćen­je.

Ako se ne lečite: Stal­no češan­je može iza­z­vati infek­ci­ju, a ako se ne leči, šuga može preći na bilo koga sa kim ste u bliskom kon­tak­tu.

 

 

SIFILIS

Šta je: bak­ter­i­js­ka infek­ci­ja uzroko­vana orga­niz­mom spiro­hetom.

Kako se dobi­ja: Oral­nim, anal­nim, ili vagi­nal­nim sek­som, ili intimn­im dodiri­van­jem ili ljubljen­jem. Majke ga mogu preneti na dete diran­jem rana i onda diran­jem dete­ta.

Testi­ran­je: Dijag­noza sifil­isa radi se preko tes­ta krvi i/ili bri­som sekre­ta iz čire­va.

Peri­od inkubaci­je: 1 nedel­ja do 3 mese­ca

Simp­to­mi: Tokom prve faze infek­ci­je sifil­i­som, bezbolne rane mogu se pojav­i­ti na anusu, vagi­ni, penisu ili u usti­ma, i povre­meno na drugim delovi­ma tela. Tokom druge faze (grubo 3 nedel­je do 3 mese­ca posle prvih simp­toma), infi­ci­rana oso­ba može imati simp­tome pop­ut prehlade i moguće opadan­je kose ili osip na taban­i­ma i dlanovi­ma- a u nekim sluča­je­vi­ma po celom telu. Takođe pos­to­je prikrivene faze sifil­isa tokom kojih su simp­to­mi odsut­ni.

Lečen­je: Prepisan­im antibi­otici­ma- obično peni­cili­nom.

Ako se ne lečite: Nelečeni sifil­is može uzroko­vati ozbiljno oštećen­je moz­ga i nervnog sis­tema; men­tal­no propadan­je; gubitak ravnoteže, vida, i drugih oseća­ja; bolove u noga­ma; i bolesti srca. Fetus je u poseb­noj opas­nos­ti ako se maj­ka ne leči; šanse za rođen­je mrtvog dete­ta i ozbiljne defek­te na rođen­ju su veo­ma visoke.

 

TRIHOMONIJAZA

Šta je: bak­ter­i­js­ka infek­ci­ja koja se man­i­fes­tu­je čire­vi­ma na usti­ma, grlu, usna­ma, anusu, jeziku, vagi­ni ili penisu.

Kako se dobi­ja: Koža-na-koža kon­tak­tom sa otovren­im čire­vi­ma, ruka­ma koje su dodiri­vale čireve, ili sek­su­al­nim poma­gal­i­ma kao što su vibra­tor ili dil­do koji su bilu u dodiru sa čirom.

Testi­ran­je: Čire­vi mogu da izgleda­ju kao sifil­is ili gen­i­tal­ni her­pes, pa lekar mora da anal­izira bris iz čira da bi dobio tačnu dijag­nozu.

Peri­od inkubaci­je: 12 sati do 5 dana

Simp­to­mi: Bol­ni otvoreni čire­vi na gen­i­tal­i­ja­ma, i u nekim sluča­je­vi­ma, otečeni i osetljivi limfni čvorovi u pre­delu pre­pona. Žene ima­ju man­ju šan­su da dobo­ju čireve; umesto toga, nji­hovi simp­to­mi uključu­ju bol­no mokren­je ili pražn­jen­je, bolan odnos, rek­tal­no krvaren­je, ili vagi­nal­ni sekret.

Lečen­je: Antibi­oti­ci su obično efek­tivni.

Ako se ne lečite: Rana­ma koje osta­ju od nelečenog čira riziku­jete obol­e­van­je od drugih pol­no preno­sivih bolesti, kao i od drugih tipo­va infek­ci­ja.