Muška i ženska sredstva za kontracepciju

Muška i ženska sredstva za kontracepciju Nisu sve kon­tra­cep­tivne metode prigodne za sve situaci­je, a najprigod­ni­ji metod zav­isi od uopštenog zdravl­ja, god­i­na, učestalosti odnosa, bro­ja sek­su­al­nih part­nera, žel­je da ima decu u budućnos­ti, i istori­je određenih bolesti. Tre­ba­lo bi kon­tak­ti­rati svog lekara da utvrdite koji je metod kon­tra­cep­ci­je najbolji za vas. Neki tipovi nose ozbiljne rizike, mada ti rizici ras­tu sa trud­noćom i mogu biti veći od rizika povezanih sa različitim meto­dama.

Razne metode kon­tra­cep­ci­je uključu­ju:

  • Metode bar­i­jere
  • Hor­mon­alne metode
  • Hit­nu kon­tra­cep­ci­ju
  • Unutar­ma­ter­ične metode
  • Ster­il­izaci­ju

 

Metode bar­i­jere

Diza­jni­rane da spreče da sper­ma dopre do materice, metode bar­i­jere se mogu ukloni­ti i mogu biti opci­ja za žene koje ne mogu da koriste hor­monske metode kon­tra­cep­ci­je. Tipovi metode bar­i­jere uključu­ju:

  • Muške kon­dome. Ovaj kon­dom je tanak sloj koji pokri­va penis da bi saku­pio sper­mu i sprečio da dopre u telo žene. Muš­ki kon­do­mi se uglavnom prave od latek­sa ili poli­ure­tana, ali prirod­na zame­na su jag­n­jeća cre­va. Kon­do­mi od latek­sa ili poli­ure­tana sman­ju­ju rizik od prenošen­ja pol­nih bolesti. Kon­do­mi od jag­n­jećih cre­va ne sprečava­ju polne bolesti. Muš­ki kon­do­mi su za jed­nokrat­nu upotre­bu.
  • Ženske kon­dome. To su tanke, flek­si­bilne kesice. Kon­dom se stavi u vaginu pre odnosa da bi sprečio da sper­ma dopre do materice. Žen­s­ki kon­dom takođe sman­ju­je rizik od pol­nih bolesti. Žen­s­ki kon­do­mi su za jed­nokrat­nu upotre­bu.
  • Dijafrag­ma je plit­ka, flek­si­bil­na vreći­ca napravl­je­na od latek­sa ili meke gume koja se stavl­ja u vaginu pre odnosa, sprečava­jući sper­mu da dopre do materice. Sper­mi­cid­na kre­ma ili gel bi tre­bali da se koriste sa dijafrag­mom. Dijafrag­ma bi tre­bala da se ostane u vagi­ni 6 do 8 sati posle odnosa da bi spreči­la trud­noću, ali tre­ba da se ukloni u nared­na 24 sata. Uobiča­jene dijafragme od latek­sa mora­ju biti odgo­vara­juće veličine da bi funkcionisale, a vaš lekar može da odre­di pravu veličinu. Dijafrag­ma bi tre­bala da se zameni posle 1–2 godine. Veliči­na bi takođe tre­bala da se izmeri posle porođa­ja, operaci­je kar­lice, ili drastične promene kilaže.
  • Cervikalne kapice. Slične su dijafrag­mi ali man­je, tvrđe i man­je primetne. Cervikalna kapi­ca je tan­ka silikon­s­ka “čaši­ca” koja se stavl­ja u vaginu pre odnosa da bi spreči­la da sper­ma dopre do materice. Kao i kod dijafragme, kapi­ca bi tre­bala da se koristi sa sper­mi­cid­nom kre­mom ili gelom. Kapi­ca mora osta­ti na mes­tu 6–8 sati posle odnosa da bi spreči­la trud­noću, ali tre­ba da se odstrani u nared­nih 48 sati. Kapice su različi­tih veliči­na, a lekar određu­je odgo­vara­juću. Sa dobrim održa­van­jem, kapi­ca se može koris­ti­ti 2 godine pre nego što se zameni.
  • Kon­tra­cep­tivni sunđeri. To su mekani sunđeri pun­jeni sper­mi­cid­nom penom, za jed­nokrat­nu upotre­bu. Stavl­ja se u vaginu pre odnosa. Sunđer spreča­va da sper­ma uđe u mater­icu, a sper­mi­cid takođe ubi­ja sper­matične ćeli­je. Sunđer bi tre­ba­lo ostavi­ti u vagi­ni bar 6 sati posle odnosa i onda ga ukloni­ti u roku od 30 sati.
  • Sper­mi­ci­di uniš­tava­ju sper­mu. Sper­mi­cid može da se koristi sam ili u kom­bi­naci­ji sa dijafrag­mom ili cervikalnom kapi­com. Najčešće korišćeni sper­mi­cid je hemikali­ja zvana nonoksinol‑9 (N‑9). Dos­tu­pan je u neko­liko kon­cen­traci­ja i for­mi, uključu­jući penu, gel, kre­mu, čepić i film. Sper­mi­cid tre­ba da se unese u vaginu blizu materice ne više od 30 min­u­ta pre odnosa i da se ostavi 6 do 8 sati posle odnosa da bi sprečio trud­noću. Sper­mi­ci­di ne sprečava­ju prenošen­je pol­nih bolesti i mogu iza­z­vati alergi­jske reak­ci­je ili vagini­tis.

 

Hor­mon­alne metode

Hor­mon­alne metode kon­tra­cep­ci­je koriste hor­mone da reg­ulišu ili zaus­tave ovu­laciju i spreče trud­noću. Ovu­laci­ja je biološ­ki pro­ces u kom jajnik ispuš­ta jajašce dos­tup­no za oplod­nju. Hor­moni se mogu uneti u telo razn­im meto­dama, uključu­jući pilule, injek­ci­je, flastere, gelove, vagi­nalne prstenove…Zavisno od toga koji se tipovi hor­mona koriste, ove pilule mogu spreči­ti ovu­laciju, zade­bl­jati grlić materice, što pomaže bloki­ran­ju sperme da dospe do jajaš­ca. Lekar prepisu­je i upravl­ja uno­som homon­al­nih kon­tra­cep­ti­va.

  • Kom­bi­no­vani oral­ni kon­tra­cep­tivi (“pul­ule”). Kom­bi­no­vane oralne kon­tra­cep­tivne pilule sadrže različite kom­bi­naci­je sin­tetičk­ih estro­ge­na i prog­esti­na i uzi­ma­ju se da spreče ovu­laciju. Žena uzi­ma jed­nu pilu­lu dnevno, obično u isto doba dana. Dos­tup­no je mno­go tipo­va oral­nih kon­tra­cep­ti­va, a lekar pomaže da se odre­di koji tip najviše odgo­vara ženin­im potre­ba­ma. Upotre­ba ovih pilu­la nije pre­poručlji­va žena­ma koje puše i ima­ju više od 35 god­i­na ili žena­ma sa visokim krvn­im pri­tiskom, ili sa istori­jom raka dojke, jetre, ili materice.
  • Pilule prog­esti­na. Žena uzi­ma jed­nu pilu­lu dnevno, obično u isto vreme. Prog­estin spreča­va ovu­laciju ili funkci­ju sperme. Pilule zade­bl­java­ju sluz grlića materice, otežava­jući da sper­ma dospe u mater­icu. Pilule prog­esti­na men­ja­ju nor­malan cik­lus i mogu rezul­ti­rati nere­dovn­im ili izne­nad­nim krvaren­ji­ma.
  • Kon­tra­cep­tivni flas­teri. To su tan­ki, plas­tični flas­teri koji se lepe na kožu i ispuš­ta­ju hor­mone preko kože u krvo­tok. Flaster se postavl­ja na don­ji stom­ak, zad­njicu, ruku ili gorn­ji deo tela. Novi flaster se stavl­ja jed­nom nedeljno 3 nedel­je , a četvrte nedel­je se ne koristi da bi omogućio men­struaci­ju.
  • Ova meto­da podrazume­va injek­ci­ju prog­esti­na u ruku ili zad­njicu jed­nom u 3 mese­ca. Ova meto­da kon­tra­cep­ci­je može iza­z­vati privre­meni gubitak gus­tine kosti­ju, poseb­no kod ado­lesce­na­ta. Među­tim, to se uglavnom nadok­nađu­je prestankom korišćen­ja. Veći­na paci­je­na­ta koji koriste injek­ci­je tre­ba da ima­ju ishranu bogatu kalci­ju­mom i vit­a­minom D ili da uzi­ma­ju suple­mente vit­a­m­i­na dok koriste ovaj metod.
  • Vagi­nal­ni prsten­ovi. Prsten je tanak, flek­si­bi­lan, i otpri­like 5 cm u prečniku. Ispuš­ta kom­bi­naci­ju sin­tetičkog estro­ge­na i prog­esti­na. Prsten se stavl­ja u vaginu, gde neprekid­no ispuš­ta hor­mone 3 nedel­je. Četvrte nedel­je se odstran­ju­je i stavl­ja se novi prsten 7 dana kas­ni­je. Rizici ove metode su slični oni­ma kod kom­bi­no­vanih oral­nih kon­tra­cep­ti­va, i vagi­nal­ni prsten­ovi nisu pre­poručljivi žena­ma sa istori­jom srčanog ili mož­danog udara ili određenih tipo­va raka.
  • Kon­tra­cep­tivne pilule “za dan posle”. To su hor­monske pilule koje se uzi­ma­ju ili kao jed­na doza ili dve doze sa pau­zom od 12 sati, a namerene su za upotre­bu u sluča­ju neza­štićenog odnosa. Ako se uzmu neposred­no pre ovu­lacije, mogu odloži­ti ili spreči­ti ovu­laciju na bar 5 dana kako bi inak­tivi­rale sper­mu. Takođe uzroku­ju zade­bl­jan­je sluzi grlića materice i ometa­ju funkci­ju sperme. Ove pilule tre­ba da se uzmu što je pre moguće posle dodi­ra sa sper­mom i ne tre­ba da se koriste kao reg­u­larni kon­tra­cep­tivni metod. Trud­noća može da se desi ako se pilule uzmu posle ovu­lacije.

 

Unutar­ma­ter­ične metode

Spi­rala je mala spra­va u obliku slo­va T koja se stavl­ja u mater­icu da bi spreči­la trud­noću. Lekar postavl­ja spi­ralu. Spi­rala može osta­ti i efek­tivno funkcionisati mno­go god­i­na. Posle pre­poručene dužine vre­me­na, ili kad ženi više nije potreb­na kon­tra­cep­ci­ja ili je ne želi, lekar je uklan­ja ili zamen­ju­je.

  • Bakar­na spi­rala ispuš­ta malu količinu bakra u mater­icu, uzroku­jući upal­nu reak­ci­ju koja uopšteno spreča­va sper­mu da dopre i oplo­di jajašce. Ako se oplod­n­ja ipak desi, fiz­ičko pris­ust­vo sprave spreča­va oplođeno jajašce da se usa­di u zid materice. Bakar­na spi­rala može osta­ti u telu do 12 god­i­na. Nije pre­poručlji­va za žene koja su mož­da trudne, ili ima­ju upalu kar­lice, ili su imale per­foraci­je tokom prethodnog postavl­jan­ja spi­rale. Takođe nije pre­poručlji­va za žene koje ima­ju rak grlića ili materice, neob­jašn­ji­vo vagi­nal­no krvaren­je, ili tuberku­lozu kar­lice.
  • Hor­mon­s­ka spi­rala ispuš­ta prog­estin u mater­icu. Hor­mon uzroku­je zade­bl­jan­je sluzi grlića materice, spreča­va sper­mu da dopre i oplo­di jajašce, stan­ju­je zidove materice, i takođe može spreči­ti jajnike da otpuste jajaš­ca. Hor­mon­s­ka spi­rala može da se koristi do 5 god­i­na.

 

Ster­il­izaci­ja

Ster­il­izaci­ja je per­ma­nent­na meto­da kon­tra­cep­ci­je koja ili spreča­va da žena zatrud­ni ili spreča­va da muškarac ispusti sper­mu. Lekar mora sprovesti pro­ce­du­ru ster­il­izaci­je, što obično uključu­je operaci­ju. Ove pro­ce­dure su obično bespovratne.

  • Ster­il­izaci­js­ki implant je nehirurš­ki metod za per­ma­nent­no bloki­ran­je jajovo­da. Lekar umeće tanku cevčicu kroz vaginu do materice da bi postavio meki, flek­si­bi­lan umetak u sva­ki jajovod. Nikakvi rezovi nisu neophod­ni. Tokom sledeća 3 mese­ca, oko umeta­ka se formi­ra tki­vo ožil­ja­ka i bloki­ra jajovode tako da sper­ma ne može da dospe do jajaš­ca. Posle 3 mese­ca lekar sprovo­di test da se uveri da je tki­vo ožil­ja­ka pot­puno bloki­ralo jajovode. Koristi se dru­gi metod kon­tra­cep­ci­je dok testovi ne pokažu da su jajovo­di pot­puno bloki­rani.
  • Pod­vezi­van­je jajni­ka je hirurš­ka pro­ce­du­ra kojom se seku, vezu­ju ili zat­vara­ju jajovo­di. Ovom pro­ce­durom se bloki­ra put između jajni­ka i materice. Sper­ma ne može da dopre do jajaš­ca da ga oplo­di, a jajašce ne može da dospe u mater­icu.

Vazek­tomi­ja je hirurš­ka pro­ce­du­ra kojom se seče, zat­vara ili bloki­ra kanal između testi­sa i ure­tre. Sper­ma ne može da iza­đe iz testi­sa i ne može da dospe do jajaš­ca. Može da prođe i 3 mese­ca da bi pro­ce­du­ra bila ekfek­tiv­na. Koristi se dru­gi metod kon­tra­cep­ci­je dok testovi ne potvrde da nema sperme u semenoj tečnos­ti.