Hotlajn telefon – devojke za seks preko telefonaPreko tele­fona moze­mo pri­cati sa rod­jaci­ma, pri­jatelji­ma, naruci­ti hranu, a i imati strastveni raz­gov­or sa nekim cije lice nis­mo videli ali nam reci ulaze pod kozu i pale nas kao niko do tada. Za neko­liko stoti­na dinara po min­u­tu moze­mo sebi priusti­ti slatko­re­civu oper­aterku koja ce nam preko zice ispuni­ti sve zel­je. Ces­to se bro­je­vi tele­fona hot­la­j­na mogu naci na nekoj pri­vat­noj tele­viz­iji pri odjavi pro­gra­ma ili izmed­ju fil­mo­va noc­nog pro­gra­ma kao i na posled­njoj strani mag­a­zine enig­matike ili erotike. Uvek su to osobe koje lice na one o koji­ma se fan­tazi­ra a takod­je nikad nisu one sa slike.
Hot­la­jn je ust­vari call cen­tar, sli­can onome kada pri­javlju­je­mo kvar na inter­ne­tu. Nakon sto pozove­mo, dobi­je­mo lin­i­ju i devo­jku koju smo trazili, upus­ta­mo se u raz­gov­or u kom delimo nasu intimu i fan­taz­i­je a sa druge strane tele­fona nas ust­vari slusa devo­j­ka kojoj smo mi stoti tog dana. Kao na salteru u ban­ci, ona je uvek nas­me­jana, srec­na sto nas cuje i jed­va ceka da se jav­i­mo pono­vo. Pri­ca je malo dru­gaci­ja, posao kao posao, niti nam se obradovala niti smo joj prvi. Kako li je po ceo dan zado­vol­ja­vati neko­ga koga nika­da nisi video a nisi ni sig­u­ran da to zelis?!
Za ovaj posao se najcesce odlu­cu­ju devojke/zene koje su za neku lak­su ali solid­nu zaradu. Lici na pros­ti­tu­ci­ju ali nije, nika­da se ne vid­ja­ju sa kli­jen­ti­ma a i sve je pot­puno bezbed­no. Nije sva­ki dan za osmeh, nije sva­ki poziv fin. Puno je onih koji su “mani­jaci”, od kli­naca koji­ma je to fora i koji se naslad­ju­ju slu­san­jem glasa pohotne devo­jke dok trose impulse fik­snog tele­fona, do onih koji se zaljube u svo­je polovine sa druge strane zice. Mahom zele sve i odmah, a ust­vari nema sve­ga, samo reci, samo pazlji­vo napisan sce­nario smis­ljen da probu­di mas­tu svakome koji pozove. Retko ko je imun na pohvale i promis­ljene upadice koje dizu samopouz­dan­je.
Tre­ba svakog dana neko­liko sati biti neci­ji, biti devo­j­ka iz sno­va, ona koja je tu da ispuni sve zel­je i fan­taz­i­je. Tre­ba moci da razumes sta koga pali, izvu­ci ono najcu­vani­je, najin­timni­je i igrati na tu kar­tu. Probu­di­ti per­verzn­ja­ka koji cuci u svakom ko pozove i dovesti ga do vrhun­ca. A posle toga nista, odz­van­jan­je kroz etar i gotov raz­gov­or, dok se srede emo­ci­je i ube­dis sebe da je to samo posao, vec je novi na vezi, koji zeli nesto dru­go, a tebe ima za svako­ga, po svaci­joj meri si.
Zelim razumeti kako je to, ali nije to pravi prikaz, zato sam oti­sao na mesto gde se mag­i­ja desa­va. Sreo sam neko­liko devo­ja­ka i sa nji­ma pri­cao o nji­hovim snovi­ma i zel­ja­ma i stavu pre­ma poslu. One su opustene, mahom sku­pl­ja­ju novac dok se ne snad­ju za neki bolji posao ili zarad­ju­ju dzeparac za puto­van­je.
Jed­nim pozivom moze­mo dobiti sve, uz to moze­mo izgu­biti malo dos­to­janst­va ali dok god to nije uzi­vo, dok god nasi pri­jatelji i porod­i­ca ne zna­ju da smo mi oni koji pred spa­van­je raz­men­ju­ju neznos­ti sa tele­fonom, bezbed­ni smo. Ovakvi servisi ce pos­to­jati jos dugo, uvek ce biti lju­di koji ce zvati a takod­je i onih koji ce se javl­jati i poma­gati izgubljen­i­ma da dobi­ju ono sto su od uvek zeleli.